U njihovoj analizi provlači se jednostavna dilema: da li Netflix ovim potezom postaje „odrastao studio“ — ili preuzima teret koji menja njegov DNK. Poenta nije samo u tome da Netflix dobija još sadržaja, već da ulazi dublje u poslove u kojima Warner već igra: bioskopska distribucija, produkcija, licenciranje i širi sistem monetizacije franšiza. Netflix tvrdi da će takve aktivnosti nastaviti, ali upravo tu se otvara najveće pitanje: koliko je to održivo za kompaniju koja je svoj identitet izgradila oko striminga i pretplate.
Sa „dobitničke“ strane, argument je surov: biblioteku i prepoznatljive brendove ne praviš preko noći. Warnerov katalog i franšize daju Netflixu dodatnu municiju u trenutku kad publika ima previše izbora, a svaka nova pretplata postaje skuplja za osvajanje. U istom kontekstu pominje se i razlika u skali: Netflix navodi preko 300 miliona korisnika koji plaćaju, dok HBO Max u kombinaciji sa Discovery+ ima oko 128 miliona.
A onda dolazi „hladan tuš“: regulatorni pritisak i reakcija industrije. U drugom tekstu se navodi da su holivudski sindikati i bioskopski sektor nervozni zbog mogućeg udara na bioskopske prozore i radna mesta, a pominje se i potencijalna “breakup” naknada od 5,8 milijardi dolara ako država blokira posao.
Netflix pokušava da spusti tenziju: Greg Peters i Ted Sarandos u pismu zaposlenima poručuju da nema „preklapanja“ koje vodi zatvaranju studija i da će bioskopska izdanja za Warnerove filmove ostati deo plana. Reuters dodatno prenosi da Netflix dogovor brani i širim argumentom — da mu je potreban kako bi se ozbiljnije takmičio sa YouTube-om po udelu gledanosti, uz očekivanje pojačane antimonopolske kontrole.
Kao šlag na nesigurnost, tu je i konkurentski pritisak: Paramount Skydance je izašao sa neprijateljskom ponudom od oko 108,4 milijarde dolara, što praktično garantuje da će se rat za Warner voditi i u salama regulatora i u tablicama bankara.
